Saveti i trikovi za livestream

Šta je strim i kako je sve počelo?

Striming (streaming) ima uže i šire značenje. U širem smislu podrazumeva svaki protok digitalnih podataka koji se ne zadržavaju u memoriji uređaja krajnjeg korisnika. Najčešće se odnosi na medije, pa tako imamo strimovanje filmova, serija, videa, a sa savremenom tehnologijom čak i video igara. U ovom kontekstu, kad pričamo o strimovanju, govorimo o konzumaciji, jer je krajnji korisnik u ovom slučaju publika. 

Za potrebe ovog teksta, razmatraćemo ono uže značenje reči striming. To podrazumeva prenos audio i video signala putem interneta, koji se u vidu sadržaja emituje publici uživo. Sam sadržaj ne mora da nastaje u tom trenutku (možete da strimujete i snimljen video), ali ga platforma tretira kao da ide uživo. To na primer znači, da ne može da se preskače na kraj videa koji strimujete, već kako se prikazuje na računaru koji ga strimuje, tako stiže i do publike. Naravno, češće ćete viđati materijal koji nastaje u tom trenutku kad ga i gledate, odnosno – program uživo.

Striming kao tehnologija je internetov odgovor na televiziju i radio. Doduše, za razliku od njih, u pitanju je dosta mlađi izum. 24. juna 1993. se desio prvi uživo prenos putem interneta – svirka benda Severe Tire Damage. Za nas koji smo odrasli u eri presporog dajal ap (dial-up) interneta, ovaj podatak zvuči izmišljeno. Sećam se da sam sliku niske rezolucije čekao da se učita nekoliko minuta. Izgleda da nismo imali pristup punom potencijalu tehnoloških dostignuća našeg vremena.

Nakon toga, striming je ostao u polju eksperimentalnih pokušaja skoro 20 godina. Prvo ime koje konačno postiže značajniji uspeh i ponovo popularizuje termin je Tvič (Twitch), 2011. Pre toga je nekoliko događaja uživo prenošeno na popularnoj video platformi YouTube, ali je Tvič prva platforma koja se specijalizuje isključivo za internet prenos uživo, dok je Jujtub u naredne dve godine ostao fokusiran isključivo na snimljen materijal. Verovatno bi tako i ostalo da Tvič nije doživeo neviđen uspeh – za samo dve godine došao je do preko 45 miliona redovnih mesečnih gledalaca.

Većina sadržaja koji ste mogli da vidite na ovoj platformi bila je orijentisana ka video igrama – ljudi su ih igrali, prenosili signal iz svog računara (sliku iz igre) uživo i komentarisali. Određeni strimeri su mogli da priušte mikrofon i veb kamericu (koje su se do tad pretežno koristile za poslovne sastanke ili veze na daljinu). Zahvaljujući toj pojavi su popularizovani individualni strimovi, gde su pojedinci čak postajali i donekle popularni unutar zajednice. Na taj način su privlačili sve više nove i mlade publike na platformu.

Ta popularnost je pokrenula lavinu koja nam je donela današnji pojam striminga. Te 2013. je i Jutjub pokrenuo svoju striming tehnologiju, omogućivši svojim korisnicima da prenose uživo, a ne samo da podižu gotove video klipove. Vrlo brzo su im se u tome pridružile i mnoge društvene mreže (Tviter – 2015, Fejsbuk i Instagram – 2016), ali i platforme specijalizovane za ovaj format – poput Tviča: Ristrim (Restream) 2014. i Mikser (Mixer) 2016. godine. Mada, Tvič je učvrstio i zadržao prvo mesto po pitanju striminga (ukoliko posmatramo platforme isključivo namenjene za to) sve do danas.

Do nedavno, sadržaj je najčešće podrazumevao amatersku, individualnu produkciju – dakle pojedince (ili nekoliko ljudi) koji rade nešto zanimljivo ispred jedne USB kamere i mikrofona (ili nekoliko njih, ali i dalje oprema niskog tehničkog standarda). U najvećem broju slučaja je to igranje video igara, ili neki manji studijski muzički performans, vlog uživo, sesije društvenih igara i jedna, iz očiglednih razloga izdvojena kategorija: sadržaj za odrasle.

Ipak, razvoj tehnologije i povećana dostpunost interneta velike brzine, omogućili su da striming po kvalitetu i nivou tehničkih standarda bez problema može da se približi nekim televizijskim stanicama. Mnogo toga desilo se zahvaljući naglom razvoju i porastu popularnosti elektronskog sporta (eSport) – tačkmičarskih video igara. Formirala se industrija sa profesionalnim timovima, koji učestvuju na turnirima poput svetskih prvenstava. S obzirom da većina televizijskih kuća nije prepoznala priliku za profit na vreme, Tvič je iskoristio svoju platformu da monetizuje ovu novu pojavu.

Tako smo dobili strimove na najvišem mogućem nivou kvaliteta: prenose iz ogromnih dvorana, sa mnoštvom profesionalnih kamera, i desetine priključenih računara, komentatorima, analitičarima koji se uključuju između mečeva, pauzama za reklame, intervjue sa igračima i slično. Danas neka od ovih takmičenja donose više novca i gledanosti nego takmičenja u stvarnim sportovima (izuzev onih najpopularnijih poput fudbala, bejzbola, američkog fudbala i košarke).

Popularizacija strimova video igara i velikih događaja koji prate taj svet (osim turnira to su i konferencije, tribine, najave novih igara ili novog sadržaja za stare igre itd) dovela je do pojave strimova druge prirode takođe. Ono što strim nudi kao bonus jeste da vi, kao gledalac, učestvujete u prenosu sa vašim komentarima, koji se takođe prikazuju uživo. Zato i ne čudi da su se velike manifestacije poput Evrovizije ili Exit festivala odlučile da strimuju svoj TV signal i na internetu.

Povećana potreba za strimom, približila je prosečnom čoveku tehnologiju kojom je moguće producirati vrhunski strim, bliže nego ikad. Ukoliko se već bavite video produkcijom i imate opremu za snimanje zvuka i slike, i jak računar za obradu tog materijala, sve što vam je potrebno da obogatite vašu ponudu uživo strimom, jeste video svičer.

Video svičer (ili mikser) je uređaj koji omogućuje priključivanje mnoštvo audio i video opreme, čije signale dalje prenosi ili direktno na internet (ako ga povežete) ili na računar. U zavisnosti od proizvođača, modela i cene, na svičer se mogu priključiti razne profesionalne kamere, kamkorderi, DSLR aparati, mirrorless aparati, mikrofoni, kao i monitori, televizori, video bimovi, projektori i slično. Svičer nudi opcije programiranja mnogih tastera (neki ih imaju i na desetine) tako da se potpuno prilagode potrebama vašeg strima. Tim tasterima možete dati funkciju da pozovu određeni snimljeni materijal da se reprodukuje u strim ili razne montažne prelaze i slično.

Sa takvom jednom napravom i eventualno nešto bržim i stabilinijim internetom svaka audio-video produkcija može da postane mala savremena televizija. I takve male televizije mogle bi da strimuju:

  • Trbine, predavanja, prezentacije radionice, kurseve;
  • Vebinare, konferencije, manje turnire u video i društvenim igrama;
  • Vesti, debate, skečeve, kulinarske emisije i ostale male studijske formate.

Voleo bih da me je Blackmagic Design platio da reklamiram njihov proizvod, ali nažalost nije tako, već sam prosto zahvaljujući ličnom pozitivnom iskustvu odabrao jedan video mikser da vidite koje sve opcije nudi. U pitanju je ATEM mini pro (na slici ispod):

Prvi put sa svičerom na strimovanje

Ukoliko vam je život ponudio priliku za nagli skok sa strimovanja uz pomoć jednostavne USB kamere i mikrofona na korišćenje profesionalne audio i video opreme sa svičerom, možda je vreme da se obratite Guglu za pomoć. Ukucali ste: saveti i trikovi za strimovanje, i to vas je dovelo na pravo mesto – do ovog teksta. Ako niste na taj način došli do ovog bloga, ohrabrio bih vas da nastavite da čitate, jer sam se trudio da ga prilagodim i onima koji se tek upoznaju sa ovim svetom (mada malo predznanja ne bi škodilo). Srećom, tekst je pun linkova koji tu dopunu mogu da vam pruže, ukoliko vam nešto baš i nije jasno. Počnimo, što se kaže, od početka – od OBS-a.

Savet 1: pazite kako podešavate OBS

Ako se povinujemo ideji da ste do sad strimovali koristeći se samo jednom kamerom i mikrofonom, onda ćete i pre samog strima imati pune ruke posla. Potrebno je optimizovati mnoštvo podešavanja u OBS, koja će omogućiti novoj dodatnoj opremi da funkcioniše na zadovoljavajućem nivou. OBS (Open Broadcast Software) je jedna od najhumanijih tekovina savremene digitalne civilizacije. Pre svega, potpuno je besplatan za korišćenje! Bez probnih verzija koje brzo razočaraju, pa morate da razbijate prasicu da bi ste priuštili premium. Pritom, pre nego što me neko udruženje razapne, mislim na razbijanje kasice, ne životinje.

Za vaš individualni strim, verovatno ste podešavali najviše tri izvora u OBS – veb kameru, mikrofon i signal sa vašeg računara, odnosno sliku vašeg monitora ili aplikacije/igre koja je pokrenuta. Ukoliko strimujete događaj, to može biti daleko komplikovanije – dodajte tome svičer, ili još koju USB kameru i mikrofon, potencijalno neki video snimak koji želite da pustite u nekoj pauzi, ili grafiku koja bi trebalo da se pojavi i slično. Morate da uposlite daleko više izvora signala i audio-vizuelnih elemenata u vašem strimu, što znači da ste zaduženi da vodite računa o većem broju detalja.

Izvori zvuka su nezgodna sitnica koja ume da promakne čak i veteranima strimovanja, a kamo li početnicima. Koliko i kakvih mikrofona vam je priključeno (direktno ili posredno) u računar koji strimuje? Ako je laptop, da li je u OBS uvezen i njegov integrisani mikrofon, koji isto skuplja neki signal (možda vaše nervozne razgovore koje mrmljate sebi u bradu dok nešto polazi po zlu u strimu). Da li je odvojen zvuk aplikacije/igre koja je pokrenuta od ostalih zvukova vašeg sistema? Mora li publika vašeg strima da čuje baš svaku notifikaciju koja vam stigne u toku prenosa? Na koji nivo osetljivosti su podešeni vaši izvori zvuka? Nivo glasnoće? Sve su to novi faktori koje morate da uzmete u obzir.

Srećom, OBS je olakšao praćenje aktivnih izvora, kako slike tako i zvuka. U donjem uglu softvera, nalaze se izlistani svi izvori zvuka prisutni u vašoj odabranoj sceni (animacija iznad). Scenom se u OBS naziva skup podešavanja za grupu izvora signala koje ste sami izdvojili. Tako u jednoj sceni mogu biti 3 USB veb kamere i 2 USB mikrofona, a u drugoj sceni isključivo svičer i signal iz vaše aplikacije/igre, dok bi treća scena mogla biti varijacija na temu i slično. U svakoj od njih videćete jasno navedene izvore zvuka, i jačinu signala izraženu u decibelima (dB). Na osnovu toga ćete moći da testirate i podešavate ove izvore i prilagodite ih potrebama vašeg strima.

Za one koji se okuraže da probaju napredne opcije, postoji srećna okolnost: ima ih bezbroj. Eksperimentišite sa podešavanjima slike, njene oštrine, fokusa, kolorita, pa zatim sa dodavanjem raznih filtera, što je slučaj i sa zvukom: imate mogućnost podešavanja zasebnog ekvilajzera, dodavanje kompresora, limitera i slično. Perfekcionisti će imati priliku da do istančanosti podese svaki parametar njihovog strima. Ukoliko bih nastavio da nabrajam koje sve opcije postoje u OBS, samo bih gubio vaše vreme – pokrenite ga i istražite sami, to je daleko efikasnije nego da ja išta više gulim prste u ovom segmentu teksta.

Savet 2: vodite računa o internetu

Ipak, priča o celokupnim podešavanjima dostupnim u OBS nije gotova. Pored onoga o čemu je do sad bilo reči, važno je podesiti i sam kvalitet vašeg strima – odnosno prenosa slike i zvuka. Ne tehničke specifikacije, već brzinu protoka u bitovima. Ta podešavanja umnogome zavise i od kvaliteta, stabilnosti i brzine vaše internet konekcije. Koliko god da vam je provajder vaše usluge obećao brzu i stabilnu bežičnu konekciju (wi-fi), nemojte se oslanjati na nju kada je u pitanju vaš strim. Povežite uređaj koji strimuje (bio to računar ili svičer direktno) UTP LAN kablom – ta metoda će svakako više garantovati nešto bezbedniji protok podataka.

Tri su faktora koja određuju kvalitet slike i zvuka vašeg strima, koji neposredno zavise od brzine protoka podataka koja vam je dostupna:

  • Broj sličica u seknudi – fps (frames per second);
  • Brzina protoka podataka u kodiranju vašeg audio-vizuelnog signala, izražena u bitovima – bitrate;
  • Rezolucija slike.

Upravo ovim redosledom koji vidite bi trebalo da korigujete ova podešavanja ukoliko ste ograničeni nekim internetom skromnijih mogućnosti. Prvi faktor je možda i najmanji problem ako ne strimujete signal iz vašeg računara – dakle neku igru ili aplikaciju koja je pokrenuta na njemu. Ukoliko je to isključivo događaj koji pokrivate kamerama ili aparatima, nema potrebe da se odlučite za opciju od 60 sličica u sekundi. Ona je idealna za strimovanje igara, ali video sadržaj će čak više prijati oku vašeg gledaoca ukoliko se prikazuje brzinom od 30 sličica od sekundi, samim tim, nećete nepotrebno opterećivati vašu konekciju.

Drugi faktor je u domenu nešto naprednijih podešavanja i uključuje malo matematike. Ne bih da obećam da je prosta, ali u mojoj glavi tako zvuči – potrebna vam je brzina interneta za 50% veća od brzine protoka podataka koju želite za vaš strim, da bi ste bili sigurni da će on skoro zagarantovano proći bez poteškoća. Ako želite da bitrate vašeg videa bude 6 megabita po sekundi (Mbps) poželjno je da brzina slanja podataka vaše internet konekcije (upload) bude najmanje 9 megabita po sekundi.

Na taj način obezbeđujete dovoljno prostora i za zvuk, i potencijalnu upotrebu interneta tokom strima – pogotovo ako strimujete video igre koje se preko njega odvijaju ili neke onlajn klipove i slično. Ovo podešavanje će često mnogo više da utiče na krajnji kvalitet slike vašeg strima nego odabir rezolucije. Što je niža brzina protoka podataka unutar videa, veće su šanse za pojavu smetnji, pikselizacije, takozvanih digitalnih artefakata, preplitanja dva kadra i slično.

Ušteda na rezoluciji bi trebalo da bude poslednji poziv u pomoć protiv slabije konekcije. Naravno, ona je unakrsno povezana sa prethodnim podešavanjem, i tako prirodno manja rezolucija zahteva manji bitrate da bi se slika uspešno i čisto prikazivala i održavala. Ipak, ukoliko želite da pravite kompromise, prvo pokušajte da smanjite brzinu protoka podataka u vašem AV signalu pre nego što smanjujete rezoluciju, jer ukoliko ne promenite to, snižavanje rezolucije neće imati mnogo efekta. Danas već mnogi mogu sebi da priušte da strimuju i u 4K, ali i dalje je standard 1080p (slika rezolucije 1920 x 1080 piksela).

Imajte na umu još jednu stvar: a to je najveća mana strima u poređenju sa recimo, uživo televizijom. Krajnji korisnici imaju različite uređaje, koji nisu svi optimizovani za kvalitet strima koji ste vi možda spremni da ponudite. Dakle, sve i da posedujete moćnu mašinu i munjevito brz internet na kome bi vam i Ilon Mask zavideo, i ponosno strimujete 4K 120fps 10Mbps, malo ko će na svom računaru ili mobilnom telefonu moći nesmetano da prati toliko zahtevan strim. Pratite preporuku tehničkih standarda platforme na kojoj strimujete i pridržavajte se tih brojki (najčešće može da se otkrije jednom brzom Gugl pretragom), kako bi ljudi koji vas gledaju mogli jednako da uživaju u vašem strimu koliko vi uživate dok ga producirate.

Trik 1: lek protiv panike

Za uspešan strim nije dovoljno da dobijete i poslušate samo savete, već je potrebno i da napunite rukave po kojim trikom, jer ako mene pitate, saveti služe za očekivane i staložene situacije, a trikovi su nešto što izvodimo kad ništa više osim magije ne pomaže.

Uživo program je izazovan za produciranje. Bio to prenos Svetskog prvenstva u fudbalu koje prati preko milijardu i po ljudi ili strim predavanja lokalnog udruženja koje se zalaže za očuvanje sredine koji prati deset ljudi. Oba imaju makar jednu stvar zajedničku: nema mesta za grešku. To zvuči isuviše dramatično, pogotovo za ovaj drugi primer, ali svakako je istina da se greške u uživo prenosima teže prikriju i lakše primete od strane publike. Snimljen video završi na operacionom stolu montažera, gde se u zavisnosti od vremena koje dotični ima na raspolaganju, može secirati i do najsitnijih detalja, tako da se upegla do te mere da bude neprepoznatljiv naspram izvornog materijala. To nipošto ne važi za uživo prenose.

Ipak, svetla strana ovog formata jeste upravo taj adrenalin koji se luči dok radite uživo prenos, ili strim – baš ta svest da povratka nema, i da mozak mora maksimalno da se uposli ukoliko dođe do nepredviđenih okolnosti, a doći će. Jedna od njih su naravno tehnički problemi – greška koja može da se desi sa opremom, internetom, OBS-om, računarom ili sistemom na njemu i mnogo čemu drugom. Kada do toga dođe (obratite pažnju, ne ako nego kada)  najvažnije je ne paničiti.

Trik koji sam naučio upravo iz jednog takvog iskustva, jeste da se vaš strim odvija simultano i na OBS i na platformi putem koje ga dopremate publici – dakle Jutjub, Tvič, Fejsbuk ili nešto četvrto. Sve te platforme (bar ove tri koje sam naveo) imaju opciju da pokrenete i prekinete strim, a iste te opcije zasebno ima OBS. Šta to u praksi znači?

Znači da serveri putem kog se vaš strim prenosi ne zavise nužno od servera koje koriste vaš hardver i softver. Što dalje implicira da ukoliko dođe do problema sa vašim strimom, i morate da ugasite OBS recimo (što će značiti da u njemu morate da prekinete strim), vaš strim na tim platformama neće biti agresivno prekinut. Umesto toga gledaoce će zateći crni ekran, ali će se strim ponašati kao da i dalje teče. Ta okolnost vam omogućava isključite/uključite kameru, mikrofon, svičer ili bilo koji drugi hardver ili softver u kom je nastao problem, te ponovo pokrenete strim na OBS, i vrlo brzo će se taj signal pojaviti i na platformi na kojoj je vaš prenos išao, kao da se ništa nije ni desilo.

Istini za volju, gledaoci koji prate vaš strim uživo će primetiti da nešto nije u redu, ali lepota se nazire tek u reprizi vašeg strima, odnosno, snimku koji ostaje na platformi. Tamo će, nakon što zvanično završite strim, prekid koji je nastao usled nekih teničkih problema, biti prosto izbačen iz konačnog videa. To znači da neko ko naknadno gleda vaš strim kao običan video, možda neće ni naslutiti da je strim bio prekidan (sve zavisi od same prirode sadržaja i koliko je taj rez vidljiv).

Nažalost, ne mogu da potvrdim koliko dugo je moguće da vaš OBS i platforma na kojoj strimujete ne budu sinhronizovani usled prekida rada, ali u mom slučaju to je sigurno bilo barem pet minuta. Za pet minuta mnogi ljudi mogu da odustanu od gledanja crnog ekrana, ali svakako ne onoliko ljudi koliko bi to uradilo da platforma vaš strim naprasno proglasi gotovim: a to su svi.

Ako želite u potpunosti da vladate situacijom i obezbedite se da ovakvi problemi načine što je manje moguću štetu, OBS nudi opciju da podesite kašnjenje vašeg prenosa. Ukoliko odlučite da to bude koji minut, postoji solidna šansa da će vam to biti dovoljno vremena da nepredviđene probleme rešite, pa da se čak ni u uživo programu ne oseti da su oni ikad postojali. Naravno, ako strimujete nešto o čemu ljudi mogu da se informišu iz drugih izvora, preveliko kašnjenje u prenosu moglo bi da učini vaš trud irelevantnim.

Savet 3: koristite studio mod u OBS

Obećavam da ću sa ovim savetom prestati da se samofasciniram OBS-om i njegovom šarenom lepezom opcija. Dobro, možda još koji trik bude u tom domenu.

Ukoliko ste do sada praktikovali isključivo individualni strim, studio mod u OBS vam verovatno nije bio interesantan. Mada i u tom slučaju bi ste stekli određene prednosti. Kada uključite ovaj mod (pritiskom na taster u donjem desnom uglu aplikacije, gde se nalaze i opcije za snimanje i pokretanje strima), umesto jednog prikaza šta se sve nalazi u vašem strimu (i šta u tom trenutku ide uživo ukoliko strimujete), dobićete dva prozora.

U levom prozoru ćete videti ono što je u pripremi da ide uživo, dok će vam desni pokazivati program koji vidi vaša publika. Na taj način ćete moći da pravite izmene u vašem strimu profesionalnije – tako da gledaoci ne vide šta se dešava iza zavesa. Dok god ne pritisnete taster za tranziciju, u programu će ići prethodno postavljena scena. Vi u međuvremenu možete da menjate istu tu scenu (dodajete, uklanjate ili pomerate elemente) ili da prebacite na potpuno drugu scenu i pripremite je za emitovanje.

Studio mod je sjajno rešenje za sve koji planiraju da koriste više izvora signala za svoj strim: više kamera, ili više računara iz kojih dobijate signal njihove slike (idealno za turnire u video igrama). Dodatne opcije u okviru ovog moda koje mogu da obogate vaš strim su prelazi. Sam prelazak sa jedne na drugu scenu (ili prosto kameru) ne mora nužno da bude oštar rez, već možete ubaciti pretapanje ili odtamnjenje, pa čak i podesiti brzinu (u milisekundama). Čak postoji slajder na kom vi proizvoljno pravite tranziciju tako što ga povlačite mišem.

Ukoliko koristite svičer, evo bonus mini-saveta: možete da priključite jedan zaseban monitor (ako imate viška, naravno) samo na svičer. Ne mora to biti ni prevelik monitor, niti nešto preterano dobrog kvaliteta, već isključivo da vam posluži u istu svrhu koju služi studio mod u OBS. Da imate pregled svih kamera povezanih na svičer odjednom. Na taj način sprečićete situaciju u kojoj bi ste pustili signal uživo sa kamere koja možda nije postavljena najbolje u tom trenutku, pa gledalac ne može da isprati šta se dešava. Dok bi ste vi pronašli kameru koja vam odgovara, možda bi ste izgubili pažnju publike, koja bi vaše panično šaltanje po kamerama videla uživo u programu. Zahvaljujući upotrebi dodatnog monitora za svičer i studio moda u OBS, možete u potpunosti da izbegnete ovakve situacije i obezbedite vašim gledaocima jedan vrlo podmazan i profesionalan prenos.

Savet 4: nikada dosta svetla!

Za vaše individualne strimove potrebe rasvete je mogla verovatno da zadovolji i jedna stona lampa ili LED prsten. Ukoliko strimujete događaj kao što je konferencija ili tribina, situacija je drastično drugačija. Biće vam potrebno daleko više svetla, i verovatno ono što je dostupno na samoj lokaciji, odnosno u sali, neće biti dovoljno da ispunite neke osnovne tehničke standarde. To znači: ponesite sve što inače koristite za snimanje takvih događaja, pa čak i više – ponesite svu rasvetu koju posedujete! Ako je ne posedujete, verovatno možete da je iznajmite po nekim razumnim cenama.

Snimci sa vaših kamera ili aparata imaju ogromnu brzinu protoka bitova. Samim tim i nešto lošije osvetljene scene u kojima ima više pokreta neće nužno izgledati toliko loše. Ono što ide uživo u program, najčešće je između 3,5 i 9 megabita po sekundi, što je u poređenju sa snimcima (30-150), drastično manje. Ukoliko se u vašem strimu ljudi ili objekti naglo kreću, doći će do razmazivanja senki i lošije osvetljenih segmenata, svuda po ekranu vaših gledalaca. Isto tako, vaša slika će imati šuma na izvoz (pikselizacija u tamnijim delovima kadra).

Zato je važno da objekte u kojima postavljate scene za strimovanje ili gde se dešavaju događaji koje prenosite osvetlite i bolje nego kada samo snimate. Da ni ne pričamo o tome ukoliko koristite USB veb kamere za strimovanje isključivo signala sa kamere (u punoj rezoluciji) – tad vam ni profesionalna televizijska rasveta verovatno neće pomoći. Mada opet, te kamerice nisu ni predviđene za tako nešto.

Trik 2: Fotošop magija u realnom vremenu

Taman sam se malo udaljio od OBS-a u ovom tekstu, kad eto novog razloga da se vratim ovom voljenom softveru. Recimo da vam u sred strima zafali grafika, ili da morate da menjate postojeću? To se često dešava u strimovima igara (bilo video, bilo društvenih), ukoliko recimo, morate da menjate rezultat, ili neke statistike. Može se desiti da vam se pojavi neočekivani gost u strimu, a želite da ga potpišete u već postojećoj grafici koja sadrži neko drugo ime? Evo jednog jednostavnog trika koji će vam uštedeti litre i litre znoja.

U OBS možete da uvezete Fotošop projekat – odnosno psd fajl, i da simultano pravite izmene na tom istom fajlu u Fotošopu! Sa tek nekoliko sekundi zakašnjenja, te izmene će se pojaviti u vašem strimu. Doduše, to će se isključivo desiti u trenutku kada sačuvate izmene unutar Fotošopa – sve do tog momenta, grafika će ostati neizmenjena u vašem prenosu.

Postoje i dodatni programi (plug-in) za OBS uz pomoć kojih možda i lakše i brže možete da postignete ovaj efekat, kao i mnoge druge, ali već smo ustanovili razliku između saveta i trika: ovo drugo je u situacijama izuzetne nužde, kada vas samo improvizacija može spasiti.

Savet 5: ne zaboravite na zvuk!

Uvek se vraćam na taj individualni strim kao početnu bazu. Za njega vam je, kao što smo već nekoliko puta ustanovili, bio potreban samo jedan jednostavan USB mikrofon, koji se nalazio ispred vas, i obavljao sasvim zadovoljavajuć posao. Ukoliko ste iznapredovali na strimovanje velikih događaja, taj mali heroj će verovatno morati da ide u zasluženu penziju. Osim ako se vaš računar sa kog strimujete ne nalazi u neposrednoj blizini ljudi koji će imati nešto pametno da kažu u vašem prenosu, USB mikrofoni neće biti od prevelike pomoći. A isto tako, kvalitet zvuka koji oni mogu da ponude u takvim uslovima možda neće ispuniti očekivanja.

Ukoliko su sagovornici dalje od računara sa kog strimujete, moraćete da se poslužite nekima od ovih magija:

  • Bežične bubice – koje ćete morati da priključite u njihov prijemnik, pa tek onda taj prijemnik u zvučnu karticu ili snimač, što dalje možete priključiti u svičer ili računar.
  • Superusmereni mikrofoni – koje ćete zbog XLR priključka takođe morati prvo da priključite ili u snimač ili u zvučnu kartu koju ćete dalje priključivati opet direktno u računar ili svičer (osim ako svičer nema XLR ulaz, što nisam viđao kod jeftinih modela).

Ne samo da ćete dobiti slobodu da drugačije organizujete raspored tehnike u prostoru u kom strimujete, nego i znatno bolji kvalitet zvuka. Ali, uz veliku moć dolazi i velika odgovornost. Godinama sam čekao da citiram Spajdermenovog ujka Bena u nekom tekstu.

Kod bubica, ta odgovornost su baterije – vodite računa da ne ostanete bez đusa u sred strima. Dakle, ponesite rezervne baterije. Isto tako i frekvencija na kojoj radi njihov prijemnik – može doći u sukob sa frekvencijama nekih drugih uređaja u blizini. Istražite vaše opcije, tako da ih prilagodite vašim mogućnostima, kako tehničkim tako i finansijskim (mada postoji mogućnost iznajmljivanja). Sa superusmerenim mikrofonima isto morate biti pažljivi, da ih precizno postavite da gađaju sagovornika u grudi ili grlo, i naravno, da ne budu isuviše daleko, jer će onda svakako pokupiti previše okolne buke.

Savet 6: setite se početaka

Znate kako nekad u filmovima čitave komisije ljudi odlaze po neke penzionisane doktore, naučnike, vojnike, frizere da ih mole da jedan poslednji put izvuku situaciju i spasu ceo Svet? Ili makar jednu osobu koja se nije dugo šišala? E pa trenutno imamo sličnu situaciju: prerano sam penzionisao našeg USB heroja iz prethodnog segmenta teksta. Ta USB kamerica i mikrofon koje sam toliko ocrnio u ovom izlaganju konačno dobijaju svojih pet minuta! Nije kao da su pre ove nove fensi opreme bili u žiži pažnje.

Poenta poslednjeg saveta je: nemojte bacati staru opremu! To pre svega nije ekološki, a i možda vam posluži za neke manje bitne delove vašeg strima. Pored svičera i eksterne zvučne kartice koju uključite u računar sa kog puštate prenos, slobodno možete da priključite i USB uređaje za snimanje slike i zvuka. Mikrofon može da posluži za neko sporedno komentarisanje od strane nekog ko se nalazi u blizini računara, a kamerica takođe može da pokrije tek delić atmosfere koji vam je dovoljno dobro osvetljen i ne toliko učestao u samom strimu. One stone lampe što sam pomenuo da ste verovatno koristili kao rasvetu, u ovom slučaju mogu biti tek neka dekorativna svetla, ali i dalje, solidno iskorištene.

Trik 3: SOS štoperica ili tajmer

I za moj poslednji trik (još jedna rečenica koju sam toliko dugo hteo da napišem u nekom ozbiljnom tekstu) – jedna vrlo prosta ali izuzetno korisna stvar. Pominjali smo plug-in dodatne programe za OBS, među kojima sigurno postoji bezbroj varijacija na temu tajmera, sata, štoperice, sa sve dramatičnim odbrojavanjem – pretpostavljam. I to verujem da odlično funkcioniše, kada je plug-in instaliran. Ali šta se dešava kada vam je u sred strima potrebna štoperica ili tajmer, i nemate ni vremena i računarskih resursa da ujedno instalirate nešto dodatno, dok je procesor skoro 100% uposlen da obezbedi stabilan prenos?

Evo bezobrazno jednostavnog rešenja za ovaj problem. Otvorite internet pretraživač i nađite tajmer ili štopericu u formatu koji vam odgovara. U OBS od izvora dodajte window capture. To je opcija koja vam omogućuje da samo jedan prozor, po vašem izboru, inkorporirate u vaš prenos. Naravno, odaberite prozor pretraživača u kom vam je otvoren sajt sa štopericom ili tajmerom. Prepreka: sajt osim željenog sadržaja ima dodatni tekst sa strane, slike, potencijalno eksplicitne reklame koje iskaču i slično… Vama je potrebno samo tih nekoliko cifara koje se menjaju, zar ne?

Bezobrazno jednostavan način da obiđete ovu prepreku je da unutar opcija za izvore, u donjem levom uglu, odaberete vaš window capture, stisnete desni klik miša i odete na opciju: filter. Među filterima, u donjoj grupi ćete naći crop/pad. Taj filter omogućava vam da isečete deo vašeg izvora (bilo to slika, animacija, video, signal sa kamere ili iz računara), tako da ostavite samo ono što želite da se vidi. U ovom slučaju to su cifre tajmera ili štoperice. Vaš problem je rešen.

Ovaj trik možete da primenite na mnogo drugih situacija kada vam je u datom trenutku potrebno nešto što bi inače zahtevalo gašenje OBS, instaliranje dodatnih programa, isprobavanje, nameštanje i slično – za šta sigurno ne bi ste imali vremena u sred prenosa.

Zaključak – budućnost strimovanja i odnos sa konkurencijom?

Već sam pomenuo jednu nezgodnu sitnicu koja strim kao tehnološku novinu trenutno sprečava da potpuno zavlada medijskim vodama. To je nedostatak definicije tehničkih standarda koje mora da ispuni svaki strim kako bi svi gledaoci nesmetano pratili prenos na bilo kom od dostupnih uređaja. Bilo je reči o tome kako bi strim visoke rezolucije, frejmrejta (brzina sličica u sekundi) i brzine protoka bitova otežao praćenje korisnicima koji nemaju dovoljno snažne uređaje – što se i dešava. Televizija nema taj problem. Koja god kuća da emituje signal, sa sigurnošću zna da će njihova publika moći nesmetano da prati program na uređajima koji su predviđeni za to, a zovemo ih televizori. Tako nešto nedostaje striming tehnologiji, bar za sad. Doduše, sve više viđamo televizijski program koji se emituje identično kao i ostatak medijskog sadržaja koji konzumiramo: putem interneta. To je dokaz sposobnosti televizije da se prilagodi.

Nije razlika isključivo u tehnologiji, ima tu malo i politike, a gde ima politike ima i novca (naravno, i obrnuto). Danas svako može da strimuje praktično šta god želi, osim nekih očiglednih moralnih ograničenja (nasilje, diskriminacija, kriminal i slično). Naravno, mnogo toga zavisi i od pravila platforme na kojoj se prenos dešava. Suština je da strim kao medijski format nema jasnu, univerzalnu uređivačku politiku poput televizija.

Verujem da će se to menjati, dok strim bude rastao kao fenomen. Doduše, od pojave strima do danas, mnogo toga je regulisano po pitanju toga kako i na koji način određene teme možete da strimujete. Takođe, na velikim striming platformama poput Tviča, sve je prisutnija cenzura, odnosno zabrana koju moderatori te platforme izdaju ukoliko smatraju da se neka od njihovih pravila krše. Nemali broj skandala izbio je upravo zbog toga. Pitanje je u kom će se pravcu to razvijati, ali pretpostavljam da će vremenom, makar iz ugla uređivačkih metoda i politike, stim sve više ličiti na televiziju.

Još jedan faktor je naravno i nivo produkcije i budžeta. Ono čime nezavisni, individualni strimeri raspolažu ne može ni približno da se poredi niti sa jednom televizijskom kućom. Čak i veći strimovi događaja nisu merodavni, jer ih producira ili televizijska ekipa (eSport događaji, na primer) ili manje produkcijske agencije koje se bave snimanjem, te je striming tek jedna od usluga koje nude. Takođe, na televiziji već postoji striktno utemeljen sistem prodaje televizijskih sekundi radi emitovanja reklama, što je većini kuća jedan od glavnih izvora prihoda (ako izuzmemo nacionalne televizije). To unutar striminga nije striktno definisano, već zavisi od pojedinačnih dogovora.

Konačno, televizija je pristupačnija. Kako u društvenom smislu (ljudi su prosto, u nedostatku bolje reči, navikli na nju), tako i u praktičnom smislu – stisak jednog dugmeta na daljinskom upravljaču deli vas od uživo programa. Strim u tom smislu nije sistematizovan. Ukoliko želite da gledate strim nekog događaja, vrlo verovatno ćete pre svega negde morati saznati za taj događaj, a onda i pronaći gde je prenos dostupan. Niša video igara i strimova istih donekle je uspela u poduhvatu da učini ovaj vid programa pristupačnijim, tako što su se grupisali na već pomenutim platformama, na čelu sa Tvičom. Sve ostalo je i dalje poprilično u magli.

Uzmimo za primer strim koncerta lokalnog benda. Ukoliko ne znate za bend, vrlo verovatno nećete znati ni da se njihov koncert strimuje. Čak i da ste umereni fan benda, objava strima mogla bi vam promaći, ili on možda ne bi bio dovoljno reklamiran da znate da se uopšte dešava. Dakle, taj strim će vrlo verovatno gledati isključivo targetirana publika – verni fanovi koji prate svaku objavu tog benda na društvenim mrežama pa su tako i saznali za strim. U nemogućnosti da se pojave na koncertu, odlučili su da gledaju prenos.

Da je isti taj koncert pokrila televizija, jedan deo publike mogli bi biti ljudi koji su slučajno naišli na kanal koji prenosi koncert i zadržali se iz znatiželje (usputno šaltajući kanale). Takođe, prenos bi možda gledali i redovni gledaoci tog kanala, ukoliko su nekad ranije na istom videli najavu, i zainteresovali se da čuju nešto novo. Televizija prosto i dalje ima daleko šire mogućnosti privlačenja nove publike, koju mogu da čine slučajni prolaznici, dok je kod strima to ipak većinski ekskluzivna publika koja je sama morala da uloži napore da za prenos sazna.

Konačno, kad odlučite da gledate određeni strim, morate da pokrenete aplikaciju ili pretraživač, ručno ukucate adresu ili pronađete link negde i tek onda upalite prenos. Često je ova druga opcija, što podrazumeva vreme da se link do strima uopšte pronađe na internetu, koji je postao nepregledni okean informacija iz kog je teško izdvojiti traženu.

Imajući sve ove faktore u vidu, sasvim je razumno zaključiti da će televizija i strim neko vreme nastaviti uspešno da koegzistiraju na ovoj planeti. Neiscrpno će ova dva medija inspirisati jedni druge. U borbi za prevlast nad publikom će se konstatno međusobno unapređivati i nadograđivati. Bolje je pitanje koliko je strim kao mlada i neistražena pojava spreman da uđe u koštac sa već ustoličenom, striktno definisanom i uređenom televizijom koju ne zovu slučajno jednim od tradicionalnih medija. Kako god da se taj susret bude odvijao, strim je za sada apsolutni pobednik u kategoriji: dostupnost malom čoveku, a to smo ti i ja.

Kategorije: Uncategorized